Pukotine u EU su sve vece zato sto im privreda stagnira. Tek ce se "pomirenje" pokazati kako jeste. Kad u loncu bude jos manje para da se podeli sirotinji onda se pocinje gledati ko i sta dobija a ko gubi. Tu vise nema ni pomirenja ni zajednistva ni EU. Vladaju fasisti i nacisti. Ko to ne vidi njemu nema pomoci. Dok se ne dogodi nesreca.
Preporuke:
69
4
2
četvrtak, 20 avgust 2015 12:42
Samo izolacija ili "politika Envera Hodže"?
Savremeni svet
Francusko-nemačko pomirenje - propagandni mit za Balkan
Ukoliko je "pomirenje i međuosbna saradnja mit" onda šta je alternativa "pomirenju i saradnji"?Da li neki novi i stalni sukobi, samoizlacija, izolacija, građanje "balkanskih zidova", "ograđivanje od svijeta i komšiluka", "slijeđenje političke misli Envera Hodže"?Ukoliko je to rješenje ili viđenje rješenja kao alternativa "pomirenju i saradnji" onda slobodno na referendum pa pred narod, da narod na referendumu odluči da li za taj "alternativni samoizolacijski put"...
Preporuke:
6
76
3
četvrtak, 20 avgust 2015 12:45
Ne brini
micky
Ne sikiraj se ti za njih na Zapadu i EU, dok oni ne budu imali naprimjer "da odu na putovanje svijetom, naprimejr do Australije" ti dotle na prostoru bivše Jugoslavije ćeš biti u problemu "da kupiš kilogram mesa".
Preporuke:
17
48
4
četvrtak, 20 avgust 2015 13:10
Samo izolacija ili "politika Envera Hodže"?
Miloš Mišić
Sugestija direktno autoru, pomirenje i saradnja nisu mit, već stvarnost na djelu, stvarnost koja se dešava.Naprimjer danas se gotovo niti jednom muslimanu u BiH ne gade srpski proizvodi sa bar kodom 860 i sa deklaracijom Made in Serbia ili proizvedeno ili porijeklom iz Srbije (imaš određenih ekstrema tipa vehabijskih novina saff koje pozivaju na neke bojkote, a siguran sam da i sami kriomice kupuju srpske proizvode.Jede se srpsko brašno, srpski slatkiši, srpska tjestenina, srpske supe "Yumis" su hit, najbolje kvalitetom i cijenom (ne smeta malko reklame?) kad je reklamiraju na "Grandu" može i ovdje.Znači sve se srpsko jede i pije i nema nikakava zazora od srpskih proizovda, čime se podržava privreda Srbije.Da li vi predlažete izolaciju kao "rješenje" jer je to "bolje od mita o pomirenju i saradnji"?
Preporuke:
14
38
5
četvrtak, 20 avgust 2015 13:40
Vladimir NS
Kakva god bila, Francuska nakon II sv. rata nije tretirana kao saveznik već je okupator Nemačka zamenjena okupatorom SAD. De Gol je to znao i težio je da se oslobodi nove okupacije od strane SAD i Britanije. Njegove kritičke statovo o američkom uplitanju u Vijetnamski rat, izraelskim vojnim "avanturama" na Bliskom istoku, dva puta ulagao veto na ulazak Britanije u EEZ, ali i najvažnije francusko istupanje iz zajedničke komande NATO-a, Francuzi i dan danas plaćaju. Francuska nije smela da isporuči "Mistrale" Rusiji, dok Nemačka nema ograničenja u pogledu uvoza gasa iz Rusije. Od kada je De Gol politički sahranjen od strane anglosaksonskih nacista, Francuskom vladaju "francuski naprdnjaci" i "francuski Vučići". Ostalo je poznato. Treba samo naći eksponente kojio će da zagovaraju ljubav između dva naroda. Najbolji primer je druga slika u tekstu gde se ljube Vučić i Alijin sin.
Preporuke:
68
4
6
četvrtak, 20 avgust 2015 13:43
Vladimir NS
Isto tako, težinu istorijske krivice koja je nametnuta Nemačkoj nakon II sv. rata ne može se uporedit sa onom koja je nametnuta i još uvek se nameće Srbiji nako raspada SFRJ i ratova 90-ih. Dok se Imperija prema nacističkoj Nemačkoj ponela kao majka i tretirala takvu Nemačku kao pobednicu, upumpavajući ogroman kapital u nju, prema Srbiji se američka imperija ponaša kao maćeha i teži da preuzme sve njene resurse i krupni kapital, stavljajući Srbiju i njene građane u kolonijalni status. Nemačka industrija i krupni kapital nakon pada Trećeg rajha nisu prešli u ruke američkih kapitalista već su dignuti iz pepela, a ta nemačka industrija bila je pokretačka snaga i pesnica ratne mašinerije koja je poslata u pohod na istok (Drang nach Osten).
Preporuke:
63
2
7
četvrtak, 20 avgust 2015 16:31
U odnosu na nas, EU je raj
Francusko-nemacko pomirenje nije mit vec stvarnost.
Vec 70 godina te dve zemlje zive u miru i prosperitetu, kao i sve zemlje u EU.
Preko milion Jugoslavena zivi i radi u EU.
Sretni i zadovoljni.
Preporuke:
10
65
8
četvrtak, 20 avgust 2015 17:08
gavrilo
koliki su Francuzi pobjednici u Drugom svjetskom ratu pokazuje ovaj primjer:kada je jedan njemački general trebao da preda se pobjednicima došli su jedan ruski i jedan francuski oficir.Njemac je pogledao Rusa i zapitao: je li i ovaj Pobjednik?
Preporuke:
54
4
9
četvrtak, 20 avgust 2015 19:28
@U odnosu na nas, EU je raj
U odnosu na Siriju i Libiju, Srbija je raj.
U odnosu na Srbiju, EU je raj.
U odnosu na EU, Kanada je raj. Prema anketi kabineta Deloitte, 30% diplomiranih Francuza ne vidi svoju budućnost u Francuskoj jer teško dolaze do zaposlenja i spremaju se da emigriraju. Prema zvaničnim podacima francuskog ministarstva spoljnih poslova trenutno je 1.800.000 mladih napustilo zemlju i nastanilo se uglavnom u Kanadi. Ti podaci su nepotpuni jer registruju samo one koji su se prijavili diplomatskim predstavništvima Francuske u inostranstvu.
U odnosu na Kanadu, Kina je raj.
U odnosu na Kinu, Rusija je raj.
U odnosu na Rusiju, Srbija je raj.
Preporuke:
39
3
10
četvrtak, 20 avgust 2015 19:39
nsss.rs
Čestitke autoru za tekst, sve stoji.
Međutim- tekst ima i jedan kvalitet više- pokazuje kako je lako manipulisati ljudima koji ne znaju činjenice. Ovde, u Srbiji, izađeš na TV, slažeš o nečem dovoljno puta, ne dozvoliš nikom da ti odgovori ili protivreči, i tako prođe i fama o velikoj ljubavi Nemaca i Francuza...
A što se Balkana tiče- na njemu ne može biti nikakvog pravog i trajnog mira dok god su granice na štetu Srba, a to traje, evo, 100 godina. To zapad zna, i zato i onemogućava; ne želi Srbiju kojom ne bi mogao da manipuliše; takva Srbija, u svojim istorijski opravdanim granicama- biće suverena.
Preporuke:
49
1
11
četvrtak, 20 avgust 2015 19:46
@ Gavrilo
Od 1943. general de Gol počinje da vrši pritisak na saveznike da priznaju njegovu „Slobodnu Francusku“ (koja se inače nalazila u Engleskoj), kao ravnopravnog saveznika u borbi protiv sila osovine i da u to ime kao oslobodioci u Pariz po završetku rata prvi uđu vojnici u francuskim uniformama. Ajzenhauer mu to obećava u lično ime ali su Ruzvelt i Čerčil uzdržani. A onda je vrag odneo šalu. Posle Staljingrada postaje jasno da će Crvena Armija u nezadrživom naletu izbiti na Atlantik i da će čitava Z.Evropa (osim britanskog ostrvceta) biti pod sovjetskom dominacijom. Da bi to sprečili zapadni saveznici donose odluku o onom spektaklu u Normandiji i naprasno postaju fleksibilni prema de Golovim zahtevima. Rezultat: u Pariz kao oslobodilac ne ulazi američki general Paton već francuski general Lekler (na belom konju kao što dolikuje pobednicima), a kolaborantska i okupirana Francuska biva proglašena za silu pobednicu u Drugom svetskom ratu.
Preporuke:
42
2
12
četvrtak, 20 avgust 2015 23:44
Marko Gay
Nije tacno da je Nemacka ucenila EU oko priznavanja Hrvatske.
Ako autor vec zeli da se sruse mitovi, nije trebalo da ponavlja ovaj.
Cime je Nemacka mogla uceniti EU? Pretnjom da ce sama priznati Hrvatsku? Pa? Zasto bi ostale zemlje zbog toga same priznale Hrvatsku?
Manje slepog gutanja propagande a vise ukljucivanja mozga ne bi bilo na odmet u ovakvim stvarima. Razlozi priznavanja Hrvatske nemaju nikakve veze sa Nemackom, pa ni sa Evropom.
Preporuke:
3
31
13
petak, 21 avgust 2015 01:31
Ahil
@Marko Gay
Može Nemačka da ucenjuje i te kako vidi kako se prema grcima ponaša (naravno uz američku saglasnost i podršku). Pretila je da će priznati sama Hrvarsku i sa time konsens spoljašne EU politike prvi put da naruši. Kad se konsens jedanput naruši onda se može i na druga polja EU politike rušiti konsens i sa time samu EU ugroziti. Genšer je sa time otvoreno pretio i rekao je da će u nuždi Nemačka sama da prizna (mimo EU kosensa) Hrvatsku. Treba još nešto videti, kad je god Francuska pokušavala neku samostalnu politiku da vodi (mimo amerike) našla se u američkim klještima između nemačke i engleske. Francusko-nemački odnosi su posle drugog svetskog rata od SAD nametnuti kao što je ceo poredak tadašnje zapadne Evrope. Njihovu rivalnost ameri koriste da bi ih kontrolisali i oni su jedan od drugog ovisni. Nikakva mitologija nikakva propaganda čista imperijalistička politika SAD-a.
Preporuke:
27
1
14
petak, 21 avgust 2015 08:50
O pomirenju
Nema pomirenja sve dok sarajevske vlasti protežiraju agresivnu antisrpsku politiku. Kada njihovi vrhovni imami stvarno, a ne deklarativno, priznaju postojanje RS, kada prestanu da insistiraju na nepostojećem genocidu u Srebrenici, kada priznaju i osude zločine nad srpskim narodom u prošlom ratu, tek onda može biti govora o pomirenju. Van pameti je ovo što Vučić radi. Muslimani su nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma nastavili da vode rat protiv Srba, samo drugim, političkim, sredstvima. Mi smo s njima u ratu, a Vučić namjerava da, preko naših leđa, gradi prugu Sarajevo-Beograd, pri tome marginalizujući Banjaluku. Muslimanski entitet zatvoren je sa svih strana, a sada im Vučić namjerava ovom prugom dati mogućnost razvoja. Vučić na taj način pomaže i razvija naše neprijatelje. Suluda politika.
Preporuke:
25
4
15
petak, 21 avgust 2015 09:04
O Evropi i pobednicima
U trenutku kada je u štabu maršala Žukova trebalo da bude potpisan akt kapitulacije Nemačke, francuski general De Latr de Tasinji nepozvan dolazi u Berlin i počinje da vrši pritisak na Britance i Amerikance da i on bude PRISUTAN U SALI u kojoj se potpisuje kapitulacija „inače će biti obešen po povratku u Pariz“. Posle višesatnog telefonskog preganjanja sa Moskvom i konačnog Staljinovog „da“, Ruskinje iz štaba maršala Žukova su na brzinu sklepale francusku zastavu i stavile je iza de Tasinjija. Ulazeći u salu i ugledavši francuskog generala,feldmaršal Kajtel je zaprepašćeno uzviknuo – pa nemojte mi reći da su nas i Francuzi pobedili!!! Englezi su se na to kikotali ali je Francuz ipak stavio svoj potpis na akt kapitulacije – SAMO U SVOJSTVU SVEDOKA KOJI PRISUSTVUJE TOM ČINU.
I tako Francuza danas imaju u svojim udžbenicima sliku potpisivanja nemačke kapitulacije sa sve generalom de Tasinjijem i odrastaju u uverenju da pripadaju pobedničkom narodu.
Preporuke:
27
2
16
petak, 21 avgust 2015 09:17
O Evropi i pobednicima 2
U jeku Hladnog rata koji je počeo odmah po završetku Drugog svetskog rata, tri najveće evropske zemlje, poražene u ratu - nacistička Nemačka, fašistička Italija i kolaborantska Francuska (u međuvremenu proglašena za pobednicu da bi se spasla čast Evrope) - sklapaju 1957. godine Rimski sporazum kojim je osnovana Evropska ekonomska zajednica pretvorena Mastrihtskim sporazumom u Evropsku uniju – „vekovni san evropskih naroda“.
Preporuke:
22
1
17
petak, 21 avgust 2015 13:24
Cviko
Od svih "pobednika" jedini pravi pobednik je bila Jugoslavija koja se pretvorila u totalno poraženu stranu. Porazio ju je "poraženi". Vučić je dao predlog. Popljuvali su ga. Normalno. Onda je neko iz Vučićeve blizine rekao "kad bi Merkelova naredila onda bi... Slušaoci su viknuli "ua". Ovih dana kruži priča da je Merkelova glasno razmišljala: treba stvoriti novu Jugoslaviju ali veću. U sastav uvećane Jugoslavije ili kako bi se već zvala ušli bi Albanija, Bugarska, Grčka, Rumunija,Moladavija, itd. Ovi iz bivše Juge su ućutali. Preračunavaju se ali šta vredi moraju slušati "poraženog".
Preporuke:
9
6
18
petak, 21 avgust 2015 14:06
O prijateljstvima i ucenama
Padom Berlinskog zida novembra 1989, i definitivnom dezintegracijom SSSR-a decembra 1991, počinje period neizvesnosti za Zapadnu Evropu. Da li će Nemačka, ujedinjena politički i teritorijalno oktobra 1990, okrenuti leđa Evropi koja joj više nije potrebna i krenuti sopstvenim putem?
To postavlja najviše dilema pred Francusku. Kada su posle pada Berlinskog zida počeli nagoveštaji o eventualnom ujedinjenju Nemačke, Nemci sa zaprepašćenjem otkrivaju da je najveći protivnik tog ujedinjenja zemlja sa kojom su navodno izgladili sve neraščišćene račune, razmenjivali studente, gradili Evropsku ekonomsku zajednicu. O čemu se radi? Zapadna Evropa, a posebno Francuska, su negovali prijateljske odnose sa Nemačkom do granice koja ih nije ugrožavala. Računali su da Rusi nikada neće napustiti Istočnu Nemačku, da se Nemci nikada neće ujediniti i da ih više nikada neće ugroziti, pa ih ništa nije koštalo da izigravaju zaborav i pomirenje.
Preporuke:
16
1
19
petak, 21 avgust 2015 14:09
O prijateljstvima i ucenama 2
Ali stvari su krenuli drugim tokom. Gorbačov nije intervenisao u Istočnoj Nemačkoj i postalo je jasno da će se Nemci ponovo ujediniti. U toj situaciji postavilo se pitanje kako postići da pad Berlinskog zida i dezintegracija SSSR-a, događaji koje su i Francuska i ceo Zapad dočekali sa oduševljenjem, nemaju za posledicu paradoksalan rezultat – njihovo sopstveno slabljenje. Tačnije ponovno ugrožavanje Francuske i marginalizaciju evropske tvorevine od snažne i ujedinjene Nemačke. Rešenje je nađeno u „uokviravanju“ Nemačke stvaranjem Evropske unije ugovorom iz Mastrihta 7. februara 1992. Ali odnos snaga je bio takav da su i Francuska i ostale države prihvatile nemačke uslove, tačnije rečene, nemačku ucenu: ili ćemo opet biti ona samostalna, moćna Nemačka, ili ćemo biti sa vama, ali pod našim uslovima. Jedan od tih uslova je bilo i priznavanje nezavisne Hrvatske.
Preporuke:
17
1
20
petak, 21 avgust 2015 15:31
Marko Gay
@ Ahil
Pa ako ste protiv imperijalne propagande, onda prestanite da je sami sirite.
Ni jednoj zemlji EU nije u interesu koncenzus u spoljnoj politici EU.
Prema tome, ako bi Nemacka "zapretila" narusavanjem tog koncenzusa, sve ostale zemlje EU bi to pozdravile -- jos bi i molile Nemacku da taj koncenzus narusi.
Naseli ste na propagandu. Kod priznavanja Hrvatske, nije bilo nikakve nemacke ucene, jer Nemacka nije imala cime da uceni: narusavanje koncenzusa spoljne politike bi bilo pozdravljeno.
Do priznavanja Hrvatske je doslo iskljucivo zbog naredbe iz Washingtona. Nema to nikakve veze s Nemackom. Prica o Nemackoj -- koju i vi pokusavate da sirite -- pustena je da bi se preusmerio srpski bes.
Preporuke:
6
12
21
petak, 21 avgust 2015 16:04
@Marko Gay
Koji je po vama interes zemalja članica EU da budu članice EU?
Preporuke:
4
0
22
petak, 21 avgust 2015 21:03
Beli Orao
""Naslovu
Od tog posla nema ništa.
Preporuke:
6
1
23
petak, 21 avgust 2015 23:50
Marko Gay
@ anonimni
Nikakav. EU je prosto savez vazalnih drzava. A kojoj zemlji bi bilo u interesu da bude vazal druge drzave?
EU bi se odmah raspala da americka vlada u svakoj zemlji EU nema program prisluskivanja i nadzora, pomocu koga selekcionise i ucenjuje politicare jos i pre nego sto su izabrani, kontrolise medije, sindikate, vojsku i profesionalna udruzenja -- i tako tu zemlju drzi u EU.
Sve zemlje EU vode "Vucici", i podjednako su trule kao i Srbija -- to je kriterijum za ulazak, zemlja se prima tek kad su njene strukture u potpunosti "izbusene" i podjarmljene.
Preporuke:
16
1
24
subota, 22 avgust 2015 01:40
Ahil
@Marko Gay
Ni jednoj zemlji EU nije u interesu koncenzus u spoljnoj politici EU.
To je totalna bezsmislica ili absurd kako hoćete, našta bi EU politika ličela kad bi svako vukao na svoju stranu(tada 12 članica), da li bi uopšte postojala EU politika???
Prema tome pada vaša argumentacija u vodu. Ja sam boravio u to vreme u Nemačkoj i pratio pažljivo njihovu štampu i ostale medije. Znam samo da su nemci ispred svih članica tadašnje EU otvoreno prednjačili u političkom razbijanju SFRJ i priznavanja tih seperatista u tom vremenu. Tu nemačku medijsku mržnju prema srpskom narodu nisam do tada nikada u životu doživeo koja se skoro otvorena 10 godina držala. Svako ko je živeo i pratio nemačke medije može to da potvrdi. Možete to i po arhivama da proverite. Naravno se sve odvijalo uz podršku i saglasnost SAD-a. Nemci nose ogroman deo odgovornosti za našu nesreću i ne klevetajte jer sa time ne jačate vašu argumentaciju.
Preporuke:
15
1
25
subota, 22 avgust 2015 13:11
kaca
Iznete činjenice autora teksta su potpuno tačne. Živeći jedno vreme u Francuskoj,bilo je više prilika da se upoznam sa velikim "pomirenjem i ljubavlju" Francuza i Nemaca, to pomirenje je kompromis politčkih elita i nije utemeljen u svakodnevnom životu.Kako se kod nas kroz medije prenosi idealna slika odnosa u EU,ono što je životna stvarnost i svakodnevnica funkcionisanja pojedinih država i njihovog medjusobnog odnosa u EU nikako da izadje na videlo.Koliko nas zna da je Francuska stogo centralizovana država (i ne samo ona ) bez obzira na podeljenost na regione (departmane), a nama se potura stalna potreba regionalizacije ili očuvanje autonomnosti Vojvodine kao nekakva "evropska vrednost i praksa".
Preporuke:
17
2
26
nedelja, 23 avgust 2015 07:46
Saša
Što se tiče pomirenja ...
Samo neka se gazda u Vašingtonu preračuna da mu odgovara drugačije pa će da se vidi što je u stvari pomirenje .
A što se tiče Srbije i pomirenja ...
Od svih pomirenja za Srbiju bi bilo najbolje pomirenje oca Vojislava i sina Aleksandra ...
Preporuke:
3
2
27
nedelja, 23 avgust 2015 16:06
Marko Gay
@ Ahil
Kada bi svako vukao na svoju stranu, ne bi uopste postojala EU spoljna politika, sto bi bilo u interesu svih EU nacija.
Nemacka stampa je glas Washingtona, a ne Berlina.
Preporuke:
8
1
28
nedelja, 23 avgust 2015 20:39
@Marko Gay @ Ahil
Evropska unija je takva skalamerija da je teško reći šta ih drži, da li imaju neku zajedničku politiku i koja bi to politika bila.
Činjenica je da nemaju zajedničku energetsku politiku što je prosto neverovatno ako se ima u vidu da su nastali iz EZUČ (Evropske zajednce za ugalj i čelik). Prema čl.194 Ugovora iz Lisabona svaka članica je slobodna da bira svog snabdevača naftom i gasom (Rusija,škriljci iz SAD, Alžir...), svoj energetski miks, da ima ili da nema nuklearke.
Nemaju zajedničku fiskalnu politiku.
Nemaju zajedničku monetarnu politiku(samo evrozona)
Nemaju zajedničku socijalnu politiku.
Nemaju zajedničku spoljnotrgovinsku politiku.
Nemaju zajedničku politiku naučnog istraživanja.
Već 15 godina ne mogu da se dogovore oko projekta Galileo kojim je trebalo da pariraju američkom GPS-jer se svađaju oko toga na čijoj teritoriji će biti zemaljske stanice, čije firme će biti izvođači, kako će se finansirati.
.jpg)
Savremeni svet
Francusko-nemačko pomirenje - propagandni mit za Balkan
Ukoliko je "pomirenje i međuosbna saradnja mit" onda šta je alternativa "pomirenju i saradnji"?Da li neki novi i stalni sukobi, samoizlacija, izolacija, građanje "balkanskih zidova", "ograđivanje od svijeta i komšiluka", "slijeđenje političke misli Envera Hodže"?Ukoliko je to rješenje ili viđenje rješenja kao alternativa "pomirenju i saradnji" onda slobodno na referendum pa pred narod, da narod na referendumu odluči da li za taj "alternativni samoizolacijski put"...
Ne sikiraj se ti za njih na Zapadu i EU, dok oni ne budu imali naprimjer "da odu na putovanje svijetom, naprimejr do Australije" ti dotle na prostoru bivše Jugoslavije ćeš biti u problemu "da kupiš kilogram mesa".
Sugestija direktno autoru, pomirenje i saradnja nisu mit, već stvarnost na djelu, stvarnost koja se dešava.Naprimjer danas se gotovo niti jednom muslimanu u BiH ne gade srpski proizvodi sa bar kodom 860 i sa deklaracijom Made in Serbia ili proizvedeno ili porijeklom iz Srbije (imaš određenih ekstrema tipa vehabijskih novina saff koje pozivaju na neke bojkote, a siguran sam da i sami kriomice kupuju srpske proizvode.Jede se srpsko brašno, srpski slatkiši, srpska tjestenina, srpske supe "Yumis" su hit, najbolje kvalitetom i cijenom (ne smeta malko reklame?) kad je reklamiraju na "Grandu" može i ovdje.Znači sve se srpsko jede i pije i nema nikakava zazora od srpskih proizovda, čime se podržava privreda Srbije.Da li vi predlažete izolaciju kao "rješenje" jer je to "bolje od mita o pomirenju i saradnji"?
Vec 70 godina te dve zemlje zive u miru i prosperitetu, kao i sve zemlje u EU.
Preko milion Jugoslavena zivi i radi u EU.
Sretni i zadovoljni.
U odnosu na Srbiju, EU je raj.
U odnosu na EU, Kanada je raj. Prema anketi kabineta Deloitte, 30% diplomiranih Francuza ne vidi svoju budućnost u Francuskoj jer teško dolaze do zaposlenja i spremaju se da emigriraju. Prema zvaničnim podacima francuskog ministarstva spoljnih poslova trenutno je 1.800.000 mladih napustilo zemlju i nastanilo se uglavnom u Kanadi. Ti podaci su nepotpuni jer registruju samo one koji su se prijavili diplomatskim predstavništvima Francuske u inostranstvu.
U odnosu na Kanadu, Kina je raj.
U odnosu na Kinu, Rusija je raj.
U odnosu na Rusiju, Srbija je raj.
Međutim- tekst ima i jedan kvalitet više- pokazuje kako je lako manipulisati ljudima koji ne znaju činjenice. Ovde, u Srbiji, izađeš na TV, slažeš o nečem dovoljno puta, ne dozvoliš nikom da ti odgovori ili protivreči, i tako prođe i fama o velikoj ljubavi Nemaca i Francuza...
A što se Balkana tiče- na njemu ne može biti nikakvog pravog i trajnog mira dok god su granice na štetu Srba, a to traje, evo, 100 godina. To zapad zna, i zato i onemogućava; ne želi Srbiju kojom ne bi mogao da manipuliše; takva Srbija, u svojim istorijski opravdanim granicama- biće suverena.
Ako autor vec zeli da se sruse mitovi, nije trebalo da ponavlja ovaj.
Cime je Nemacka mogla uceniti EU? Pretnjom da ce sama priznati Hrvatsku? Pa? Zasto bi ostale zemlje zbog toga same priznale Hrvatsku?
Manje slepog gutanja propagande a vise ukljucivanja mozga ne bi bilo na odmet u ovakvim stvarima. Razlozi priznavanja Hrvatske nemaju nikakve veze sa Nemackom, pa ni sa Evropom.
Može Nemačka da ucenjuje i te kako vidi kako se prema grcima ponaša (naravno uz američku saglasnost i podršku). Pretila je da će priznati sama Hrvarsku i sa time konsens spoljašne EU politike prvi put da naruši. Kad se konsens jedanput naruši onda se može i na druga polja EU politike rušiti konsens i sa time samu EU ugroziti. Genšer je sa time otvoreno pretio i rekao je da će u nuždi Nemačka sama da prizna (mimo EU kosensa) Hrvatsku. Treba još nešto videti, kad je god Francuska pokušavala neku samostalnu politiku da vodi (mimo amerike) našla se u američkim klještima između nemačke i engleske. Francusko-nemački odnosi su posle drugog svetskog rata od SAD nametnuti kao što je ceo poredak tadašnje zapadne Evrope. Njihovu rivalnost ameri koriste da bi ih kontrolisali i oni su jedan od drugog ovisni. Nikakva mitologija nikakva propaganda čista imperijalistička politika SAD-a.
I tako Francuza danas imaju u svojim udžbenicima sliku potpisivanja nemačke kapitulacije sa sve generalom de Tasinjijem i odrastaju u uverenju da pripadaju pobedničkom narodu.
To postavlja najviše dilema pred Francusku. Kada su posle pada Berlinskog zida počeli nagoveštaji o eventualnom ujedinjenju Nemačke, Nemci sa zaprepašćenjem otkrivaju da je najveći protivnik tog ujedinjenja zemlja sa kojom su navodno izgladili sve neraščišćene račune, razmenjivali studente, gradili Evropsku ekonomsku zajednicu. O čemu se radi? Zapadna Evropa, a posebno Francuska, su negovali prijateljske odnose sa Nemačkom do granice koja ih nije ugrožavala. Računali su da Rusi nikada neće napustiti Istočnu Nemačku, da se Nemci nikada neće ujediniti i da ih više nikada neće ugroziti, pa ih ništa nije koštalo da izigravaju zaborav i pomirenje.
Pa ako ste protiv imperijalne propagande, onda prestanite da je sami sirite.
Ni jednoj zemlji EU nije u interesu koncenzus u spoljnoj politici EU.
Prema tome, ako bi Nemacka "zapretila" narusavanjem tog koncenzusa, sve ostale zemlje EU bi to pozdravile -- jos bi i molile Nemacku da taj koncenzus narusi.
Naseli ste na propagandu. Kod priznavanja Hrvatske, nije bilo nikakve nemacke ucene, jer Nemacka nije imala cime da uceni: narusavanje koncenzusa spoljne politike bi bilo pozdravljeno.
Do priznavanja Hrvatske je doslo iskljucivo zbog naredbe iz Washingtona. Nema to nikakve veze s Nemackom. Prica o Nemackoj -- koju i vi pokusavate da sirite -- pustena je da bi se preusmerio srpski bes.
Od tog posla nema ništa.
Nikakav. EU je prosto savez vazalnih drzava. A kojoj zemlji bi bilo u interesu da bude vazal druge drzave?
EU bi se odmah raspala da americka vlada u svakoj zemlji EU nema program prisluskivanja i nadzora, pomocu koga selekcionise i ucenjuje politicare jos i pre nego sto su izabrani, kontrolise medije, sindikate, vojsku i profesionalna udruzenja -- i tako tu zemlju drzi u EU.
Sve zemlje EU vode "Vucici", i podjednako su trule kao i Srbija -- to je kriterijum za ulazak, zemlja se prima tek kad su njene strukture u potpunosti "izbusene" i podjarmljene.
To je totalna bezsmislica ili absurd kako hoćete, našta bi EU politika ličela kad bi svako vukao na svoju stranu(tada 12 članica), da li bi uopšte postojala EU politika???
Prema tome pada vaša argumentacija u vodu. Ja sam boravio u to vreme u Nemačkoj i pratio pažljivo njihovu štampu i ostale medije. Znam samo da su nemci ispred svih članica tadašnje EU otvoreno prednjačili u političkom razbijanju SFRJ i priznavanja tih seperatista u tom vremenu. Tu nemačku medijsku mržnju prema srpskom narodu nisam do tada nikada u životu doživeo koja se skoro otvorena 10 godina držala. Svako ko je živeo i pratio nemačke medije može to da potvrdi. Možete to i po arhivama da proverite. Naravno se sve odvijalo uz podršku i saglasnost SAD-a. Nemci nose ogroman deo odgovornosti za našu nesreću i ne klevetajte jer sa time ne jačate vašu argumentaciju.
Samo neka se gazda u Vašingtonu preračuna da mu odgovara drugačije pa će da se vidi što je u stvari pomirenje .
A što se tiče Srbije i pomirenja ...
Od svih pomirenja za Srbiju bi bilo najbolje pomirenje oca Vojislava i sina Aleksandra ...
Kada bi svako vukao na svoju stranu, ne bi uopste postojala EU spoljna politika, sto bi bilo u interesu svih EU nacija.
Nemacka stampa je glas Washingtona, a ne Berlina.
Činjenica je da nemaju zajedničku energetsku politiku što je prosto neverovatno ako se ima u vidu da su nastali iz EZUČ (Evropske zajednce za ugalj i čelik). Prema čl.194 Ugovora iz Lisabona svaka članica je slobodna da bira svog snabdevača naftom i gasom (Rusija,škriljci iz SAD, Alžir...), svoj energetski miks, da ima ili da nema nuklearke.
Nemaju zajedničku fiskalnu politiku.
Nemaju zajedničku monetarnu politiku(samo evrozona)
Nemaju zajedničku socijalnu politiku.
Nemaju zajedničku spoljnotrgovinsku politiku.
Nemaju zajedničku politiku naučnog istraživanja.
Već 15 godina ne mogu da se dogovore oko projekta Galileo kojim je trebalo da pariraju američkom GPS-jer se svađaju oko toga na čijoj teritoriji će biti zemaljske stanice, čije firme će biti izvođači, kako će se finansirati.